Вјековима су Васојевићи путовали друмовима који долинама Лима и Ибра воде ка њиховој браћи у Србији. Тамо су се заједнички, и у рату и у миру, окупљали око српских цркава и манастира који посвједочавају да су Немањићи оставили неизбрисиви духовни траг у трајању српског народа, разасутог по балканској вјетрометини. Тим путевима, пролазећи поред манастира Студенице, ког је Стефан Немања градио од 1183. до 1196. године, прије више од једног вијека, корачао је и васојевићки војвода Лакић Војводић, са својим батаљоном, у намјери да пружи помоћ српским снагама које су водиле жестоке борбе на узвишењима изнад Краљева са моћном аустријском војском. Са тог путовања бројни васојевићки војници се никада више нијесу вратили своме дому, јер су храбро изгинули у борбама на Јелици, Троглаву, Чемерну и Гочу, новембра 1915. године. Но, народ Краљева их није заборавио. Подигао им је прије петнаестак година, на узвишењу Врановац, крст-спомен плочу на којој се посебно истиче име генерала Лакића Војводића.  

– Овај спомен крст подигнут је као сјећање на погибију војника и официра Доњовасојевићке бригаде и Ужичког одреда у саставу Дринске дивизије и позив под командом дивизионог генерала војводе Лакића Војводића, који на Врановцу храбро погинуше за српство и Србију у борбама са Аустријанцима од 23. до 28. октобра 1915. године и својим жртвама омогућише повлачење српске војске према Солуну – стоји записано на спомен плочи на Врановцу.

Пролазе и данас Васови потомци, као и њихови преци, овим добро утабаним стазама које се наслањају на светиње Немањића, свјесни да никакве границе не могу раздвојити браћу чије се братственичко стабло, прије много вјекова, разгранало из истог коријена.

Пише Дарко Јововић