Нова, осма књига поезије Дарка Јововића „Прије него ме сан дозове“ кроз пет циклуса, може се читати као заокружена синтеза његовог досадашњег пјесничког пута.

Према оцјени књижевног критичара Радоја Фемића, Јововић се издваја као аутентичан поетски глас, утемељен на неоромантичарском сензибилитету, ослоњен на традицију и завичајно искуство.

„Јововић је један од оних пјесника који баштини старинску релацију према литератури, која подразумева један боемски однос, неоромантизовање стварности, које почива на Бајроновском поетском регистру, акоја је истовремено принарођена. У овој збирци присутни су сви доминантни мотиви којима је посветио цијели ранији пјеснички опус. Види неколико држних момената, прије свега његова везаност за завичај, потом његова неоромантичарска природа и склоност ка традиционалном начину пјевања и мишљења, која подразумијева версификациони модел звуковног подупирања, предвидљиве метрике, једне врло захтјевне, беспрекорне форме и коначно, види се однос према времену као филозофској категорији, у којој се он поставља, у име лиријског субјекта, као једна инстанца, којавријеме посматра на том имагинативном плану, као ресурс,који се тањи, на неки начин бива суспрегнут. То сажимање времена је обрнуто пропорционално жељи поетског гласа да искаже све оне сентименте, које је раније опсежније исказивао у већ објављеним збиркама. Ја се надам да се тај имагинативни концепт неће обистинити, у смислу да ће Дарко Јововић заћутати као један пјесник мелахоничног и лирског става према животу и да ће се уместо њега појавити неки Дарко Јововић који прави продор према оним пјесничким свјетовима које није третирао у свом стваралаштву”, казао је Фемић.

За Јововића, стваралаштво је интимна хроника, лични и завичајни биланс о нестајању и трајању, у којем су некадашњи наговјештаји постали стварност.

„Збирка пјесама „Прије него што ме сан дозове“  је завичајни зов, односно сумирање мојих утисака из минулих времена.  Завичајни мотиви преовладавају у свих пет циклуса, и говоре да је у мом завичају све мање људи а све више затворених кућа. Још прије 20-ак година написао сам збирку поезије “ Затворене куће“, не сањајући да ће моји Васојевићи остати без народа и да су  многа села пред умирањем”, рекао је Јововић.

У осврту на сопствени рад, на тромеђи новинарства, критике и књижевности, аутор је указао на кризу система вриједности и неравномјеран развој Црне Горе.

“Новинарство и поезија су повезани, јер у ауторским критичним текстовима указивао сам на аномалију да постоји неравномерни регионални развој у Црној Гори, да је сјевер запостављен у односу на друга два региона а плод тога је духовни прогром на сјеверу Црне Горе”, нагласио је аутор.

његова порука сажета је у једноставном, али снажном позиву на очување знања и слободе мишљења.

“Моје целокупно стваралаштво је континуирана прича о борби против отуђења човјека и залагање за очување традиционалних и друштвених вриједности, препознатих унашој богатој историји. Постоји нешто што је неуништиво, о чему сведоче наши храмови и манастири, који су рушени и уништавани,али су увијек васкрсавали, исто као што књига васкрсава. Ја мислим, без обзира на поремећени систем вриједности, да књига има будућност и да ће она опстати и у пустињи. На том трагу настала је књига колумни “Узми књигу”, а  ако гласи и моја порука -узмите књигу!”, поручио је  Јововић.

“Када читате новинарске репортаже Дарка Јововића, примјетићете поетски рукопис. Кад погледате његову поезију, уочићетеједну синтактичну и формалну прегледност, готово беспрекорну бригу о спољашњој композицији књиге. Један педантни иодговорни новинар, репортер морао је то на тај начин посложити. Зато мислим да је Дарко Јововић изванредни лиричар у репортажи, у журналистици и један поетски хроничар у поезији“, казао Фемић.

О стваралачком континуитету и професионалној досљедности Дарка Јововића, једнако видљивој у новинарском и поетском изразу, говорила је модераторка, пјесникиња Милица Бакрач.

„Дарко Јововић је више од двије деценије професионални новинар у дневним новинама „Дан“, дописник из више општина на сјеверу Црне Горе. Током свог новинарског рада на страницама тог и других медија  објавио је преко 20. 000 различитих прилога“, казала је Бакрач.

Јововић, поред поезије, преведене на више језика, потписује и књиге „Из пера репортера“, „Ријеч ријечима изазвана“ и „Узми књигу“. За свој рад добио је низ књижевних и новинарских награда.

Ауторско вече Дарка Јововића доказ је виталности поезије, која и данас, у времену убрзаних промјена, остаје простор дубоког личног и колективног памћења.

РТНК

‍