
Професор др Радослав Јагош Вешовић у својој књизи "Племе Васојевићи" истиче да је најјача и најбројнија братственичка група овог славног српског племена она која потиче од Васовог најстаријег сина Раја. Та група обухвата три главне подгрупе братстава – Лопаћане, Дабетиће и Ковачевиће – које су, кроз вијекове, чувале свој завичај, обичаје и српску част.
Лопаћани, као најбројнији огранак Рајевих потомака, окупљају бројна братства међу којима су Ракетићи, Радуловићи, Поповићи или Вешовићи, Марсенићи, Вулевићи, Бојовићи, Ђукићи, Милошевићи и многи други. Њихова историја и предање показују посебан пијетет према племенској традицији и јединству рода.
Дабетићи, друга подгрупа Рајевих потомака, укључују братства као што су Делетићи, Лекићи, Ђекићи, Нововићи, Рајовићи, Вуковићи, Мирчићи и бројна друга. Ова група је кроз вјекове чувала своје коријене и преносила родољубље са генерације на генерацију.
Ковачевићи, трећа подгрупа, обухватају братства попут Кастратовића, Војводића, Мићовића, Аковића, Ђуришића, Мартиновића и многих других, показујући снажан осјећај за једност, слогу и поштовање према старим обичајима.
Од другог Васовог сина, Новака, настала су братства као што су Миликићи, Томовићи, Радевићи, Ђекићи, Мујовићи, Кићовићи, Лакушићи, Рачићи и бројна друга. Ови потомци наставили су традицију племена, али су истовремено ширили име Васојевића на нове територије.
Трећа Васова лоза, Мијомановићи, потомци Мија, обухватају братства попут Делевића, Цемовића, Јоксимовића, Мићовића, Ћеранића, Марковића, Штипаља, Зечевића, Сајичића и многих других. Ова група је, као и остале, одржала јединство племена и снажну свијест о заједничком поријеклу.
Васојевићи, као највеће српско племе, нису само бројка у историји – они су симбол истрајности, оданости роду и родољубља. Кроз своја братства, свака генерација преносила је љубав према завичају, поштовање према прецима и снажну свијест о значају српског идентитета. Данас, бројна огранка племена и њихова братства чувају успомену на старе војводе и јунаке, као и на кољена која су градила историју овог народа.
Аутор текста: портал “Васојевићка ријеч”