Живимо у времену великих промена, рушења старог поретка који је био на снази од 1945. године, и у измијењеном облику од 1990-1991. године. Међународно право је и дефинитивно постало мртво слово на папиру. Од Америчких интервенција у Првом заливском рату, агресији на Републику Српску,  на СР Југославију, рату у Авганистану, инвазији на Ирак, Либију итд...

Такође, ширењем НАТО савеза на Исток Европе, отворена је Пандорина кутија.

Опоравком Руске Федерације и њеним поновним позиционирањем као једне од три супер силе, дошли смо до новог Хладног рата. Руска интервенција у Грузији 2008. године и каснија интервенција у Сирији, је била само порука Западу да се црвене линије прелазе једна по једна. Враћање Крима у састав Русије, и почетак Специјалне војне операције у Украјини, су дефинитивна потврда да се свијет неповратно мијења. Гледајући уже простор Балкана и положај српског народа, долази се до закључка да смо као и по ко зна који пут у историји на прекретници.

Некад смо правили добре изборе, много више пута лоше. Наравно да нису сви били наша кривица већ утицај и мјешавина разноразних фактора.

У овом времену, уз паметно вођство Републике Србије, Републике Српске, и дијела власти у Црној Гори, морамо наћи начин да остваримо наше интересе и вјековне тежње, који нам и по људским и божијим законима припадају. Ово моје скромно писање би завршио следећим ријечима: "Све за Српство, Српство ни зашта" - закључио је секретар удружења Васојевића Приморја и Боке историчар Филип Лутовац

‍