Васојевићи се простиру од Ножице до Полице, односно Љешнице, а њихова матица је Лијева Ријека – ријека која живи, која пулсира кроз земљу и носи сјећање предака. У овој земљи је свака планина, свака долина и свака ријечица љепота сама за себе: да ли је то Веруша која се уздиже ка небесима, Комови што доминирају над хоризонтом, Јеловица и Цмиљевица са својим тихим врховима, Шишко језеро што блиста као огледало, или чаробна долина Лима што протиче кроз срце Васојевића.

Сваки завичај носи своју причу, свака кућа свој траг, свака душа свој понос. Љеворечани чувају традицију и легенде својих предака, а људи са Матешева, Краљских бара и Врањештице знају како да споје снагу планина и љепоту ријека. Они из Луга, Улотине, Мурине и Брезојевице носе дух старих времена, док становници Андријевице, Коњуха, Кути, Слатине, Трешњева и Забрђа негују храброст и истрајност. Велика и Чакор гледају на све са висине, а ријека Марсенића, Луга и Ржанице шапће приче о људима који су овдје рођени.

Од Роваца, Калудре и Шекулара до Виницке, Трепче и Буча, свако село и свако брдо носи свој понос. Пешаци, Лушци, Црни Врх, Лубнице, Праћевац, Заграда и Горња села чувају успомене, радости и туге својих народа. Чак и Берансел и Фемића крш, Беране и Будимља, Машта, Горажде и пространа Полица, Петњик и Дапсићи – сви они живе у једној великој причи, у једном великом Васојевићком духу.

Све њих надахњују Ђурђеви Ступови, високи као сјећања предака, а напајају ријеке – Тара, Лим, Дрцка, Пецка, Бистрица, Злоречица и многе друге притоке, које тихо носе живот, снагу и мудрост кроз вијекове. Ове љепоте изњедриле су великане, људе чврстог карактера, мудре и слободне, чија имена живе у причама и легендама. Данас оне напајају све Васојевиће, било да живе у завичају, у Црној Гори, у Београду, Србији или широм свијета.

Васојевићи нису само земља. Они су прича, стих и песма, лавина и шапат ветра, радост и туга, историја и будућност. Они су душа која траје, која живи и која никада не престаје да надахњује све који носе њено име у срцу.

‍