ВАСОЈЕВИЋИ – НАЈВЕЋЕ СРПСКО ПЛЕМЕ И СТУБ ИСТОРИЈЕ СТАРЕ СРБИЈЕ

историја
ГОВОР ЗОРАНА ЛАКУШИЋА
Васојевићи су највеће српско племе, настањено у источној Црној Гори, на простору некадашње Старе Србије. Племе се формирало у Лијевој Ријеци између XV и XVI века, а своје порекло везује за родоначелника Васа. Иако су се братства временом делила и мењала презимена, сачувано је јасно племенско памћење које сведочи о више од шест векова непрекидног трајања и снажног идентитета Васојевића.

Васојевићи се сматрају највећим српским племеном, чији се историјски простор налази у источном делу Црне Горе – у Лијевој Ријеци и с обје стране реке Лим, све до Лјешнице. Тај крај је у старијим изворима био познат под именом Стара Србија, што додатно сведочи о дубоким коренима и значају овог племена у српској историји.

Порекло Васојевића обавијено је предањима која су се вековима преносила с колена на колено. Према једном од њих, племе води порекло од Васа, сина херцеговачког краља, који се преко Црне Горе доселио из Херцеговине и настанио у Лијевој Ријеци, на месту званом Ножица. Друго, шире распрострањено предање, говори да је Вaso имао четворицу браће – Пипа, Озра, Краса и Ота – од којих су настала и друга знаменита племена: Пипери и Озринићи у Црној Гори, као и Краснићи и Хоти у данашњој Албанији.

Међутим, истакнути руски научник и путописац Павел Аполонович Ровински, који је више од четврт века посветио проучавању Црне Горе, бележи да потомци Васа нису знали да објасне када и одакле је њихов родоначелник дошао. Према Ровинском, разлог томе је једноставан – Вaso није био дошљак нити пребјег, већ је поникао управо у Лијевој Ријеци, где је и постао први, или један од првих, челника племена Васојевића.

Историчари сматрају да су првобитна племенска територија и језгро Васојевића формирани у периоду од друге половине XV до средине XVI века, уједињавањем више братстава са простора данашње Црне Горе. Према предању, Вaso је имао четири сина – Раја, Новака, Мију и Ђура. Најмлађи Ђуро се одселио у Црмницу, где је од њега настало бројно братство Ђуровића, док су од преостале тројице синова настале три велике братственичке групе унутар племена: Рајевићи, Новаковићи и Мијомановићи.

Иако данас у Васојевићима више не постоје ова изворна презимена, услед даљег дељења и гранања братстава, племенско памћење није изгубљено. Напротив, сваки припадник племена тачно зна своје порекло, а старији људи могу набројати и до двадесет „пасова“ својих предака, све до самог родоначелника.

Узимајући у обзир научно прихваћен просек од око тридесет година по једном „пасу“, ови подаци потврђују предање да Васојевићи на овим просторима живе најмање шест векова. Управо тај континуитет, снажна племенска свест и историјска укорењеност чине Васојевиће једним од најзначајнијих и најпрепознатљивијих српских племена на Балкану.

No items found.