Васојевићи су највеће српско племе, које је настањено у источном делу Црне Горе, у Лијевој Ријеци и с обије стране Лима све до реке Љешнице, а некада се тај простор звао Стара Србија. Ово племе, познато по својој храбрости и оданости роду, једно је од брдских племена које се заједно са староцрногорским и старохерцеговачким заједницама ујединило у јединствену Црну Гору, бранећи своје завичајне територије и српску част кроз вијекове.

О имену и поријеклу Васојевића постоје двије верзије народног предања. По једној, они су потомци извјесног Васа, сродника Вукана Немањића, рођеног у Призрену, који је био војвода у доба цара Душана. Њега је наслиједио син Васојевић Стево, познат у народним пјесмама о Косову као Мусић Стеван, војвода у Сјеници у Новопазарском Санџаку. Након Косовске битке, Васојевићи су, као истрајни и непоколебљиви борци за слободу, кренули као ускоци ка Херцеговини, дошли до Фоче, а затим се преко Црне Горе населили на Ножици у Лијевој Ријеци, где су утемељили свој завичај.

По другом предању, Васојевићи воде поријекло од Васа, сина херцеговачког краља, који се такође преко Црне Горе доселио из Херцеговине и настанио на Ножици у Лијевој Ријеци. Без обзира на различите приче, сви извори слажу се у једном – Васојевићи су увијек били храбри, слободарски настројени и одани свом роду, чувајући културу, обичаје и српско име кроз вијекове.

Куд год би се селили, Васојевићи су носили са собом љубав према завичају и патриотизам који је преношен с колјена на колјено. Њихова прича, сачувана у народним пјесмама, обичајима и крсним славама, показује колико је снажан дух једног племена које је увијек истицало своје поријекло и коријене. Васојевићи нису само племе – они су симбол српске истрајности, слободољубља и поштовања према предцима.

Извор: портал “Васојевићка ријеч”

‍