Кад би ређо вјечне мог племена

Побројо би сва српска имена

Њима веђе зборе мјесто речи

А гудало у славу зајечи

Ниђе не би тол'ко великана

Људи правих без људскијех мана

Кад устреба по Србији вођа

Стаса прави српски војсковођа

Онај што га мајка једном рађа

Српство цело иза њега стане

Крст понесе и гордо устане

Да на прса прими српске ране

Видиш Ђорђе ко ти је уз раме

Војвода је с једне твоје стране

Бојовић ти Петар баш ко брат

Твоја звезда виси му о врат

Па ти Вожде велим за Кошаре

Ђе Јагуар води вечне страже

Уставише рђаве велможе

Србија се умирит не може

Ено груди твој орден му краси

Позно си га када сте се срели

Главом плаћен, друкчије не може

Јасно ти је коме он се дели

И још нешто врли Карађорђе  

Звезда твоја није у наслеђе

Но аманет племену и роду

И крвави доказ мом народу

Племе моје никада не спава

Нит утихне јека од гусала

Рађа сина у њем вођа вреба

Да поведе у бој кад затреба

‍

аутор Др Данило Васојевић

‍