Не бјеж к нама Стари Вујадине

Не надај се да ти ланце скине

Она што те спашавалa рука

Нема више горе за хајдука

Нит јатака да сакријеш главу

Никог нема да кулу крваву

Ослободи од злих господара

Зарђала сјечива ханџара

А Проклета Лијевна се множе

Мучиће те исте дерикоже

Апсане су сазидали нове

Оковали све су соколове

Крчмарице младе заробљене

Ђевојци су очи затворене

Како не би из њенога вида

Никла пјесма што срце откида

Синови су оца преварили

Јунаци су вјеру превјерили

Кукавице позобале наду

Твоме ће се насладити јаду

Доломиће и ноге и руке

Напиће се уз твоје јауке

Мучиће те најбоље што знају

Да заплаше сиротињу рају

Која ћути док туђин се свети

Томе јаду нећеш одољети

Не бјеж к нама Стари Вујадине

Проплакаће брда и долине.

‍

Дарко Јововић

Андријевица мај 2009. год.

‍