Плавска полиција поднијела је недавно кривичне пријаве против актуелног директора Агенције за заштиту животне средине Милана Газдића, актуелне директорице Јавног предузећа за националне паркове Црне Горе (ЈПНПЦГ) Маринеле Ђуретић и двојице бивших директора ЈПНПЦГ Владимира Мартиновића и Александра Булатовића због сумње на уништење животне средине и причињену материјалну штету од преко пет милиона еура.
Ћулафић је казао да је Агенција заузела став да је било потребно пустити да се шума сама обнови у природном процесу.
"Она се стварно сама обнавља и природни је то процес, замијениће се нова стабла, а имамо и феромонске клопке које су неопходне да би се уништио поткорњак, тако да је то сада успјешно уклоњено, уништена стабла ће се замијенити новим. Како је могао инспектор да нареди да се санитарна сјеча уради, а и како је она процијењена на пет милиона еура и како је захваћено 120.000 стабала то су нека од питања на која треба тражити одговор", рекао је Ћулафић.
Како је рекао ако се овако рачуна, онда се долази до тога да кубик дрвне грађе вриједи 18 или 20 еура, а он се продаје од 200 па и до 250 еура.
"Ко рачуна онда на ту разлику? То је значајно питање. Нико па ни Управа полиције, односно полиција у Плаву, не баве се узроком појаве тог поткорњака на том подручју већ се баве посљедицама. Не бавимо се питањем како се поткорњак уопште појавио. Он се не може јавити тамо гдје је здраво дрво. Ово јесте значајно, а тема је много шира и може да укаже на смјерове гдје да се крећемо у борби против организованог криминала", истакао је Ћулафић.
На питање које се односи на уклањање нелегалних објеката из подручја националних паркова и какви су резултати по том питању, он је казао да је то дио ширег политичког дискурса јер се у ресору којим руководи баве против еколошког криминала.
"Еколошка инспекција је у сарадњи са Агенцијом уклонила 40 нелегалних објеката и показујемо све већу снагу и одлучност да се изборимо са овим проблемом. Имамо конкретне акције и то је порука свима да не могу остати нелегални објекти у оквиру националних паркова у нашој држави", рекао је он.
Ћулафић је говорећи о затварању поглавља на путу ка Европској унији рекао да смо остварили добар резултат јер смо затворили 14 поглавља.
"Процеси су се убрзали и ефикаснији смо него што је то био случај у ранијим годинама", истакао је Ћулафић.
Он је рекао да само Поглавље 27 кошта између три и по и четири милијарде еура.
"Уложили смо израду прецизније студије, професори универзитета ће је радити и изаћи ћемо у јавност са конкретнијим податком. За неутралност око загађења ваздуха потребно је изнад 900 милиона, за отпадне воде и постројења 800 милиона, за управљање отпадом 400 милиона и тако нам треба пуно новца, али имамо помоћ од међународних партнера", истакао је Ћулафић током емисије.
Коментаришући планирану изградњу хидроелектране на Комарници или у њеној близини, министар екологије, одрживог развоја и развоја сјевера је поручио да се противи тој идеји.
"Комарница мора да остане заштићена и у том дијелу нијесам спреман ни на какву врсту уступака", поручио је министар Ћулафић.
На питање студента да ли сматра да се хидроелектрана неће градити, казао је да је он само један члан Владе и да није сигуран како ће се ситуација даље развијати.
"Али знам да ћу сигурно јавно дићи глас против уништавања таквог бисера", истакао је Ћулафић.