Агробуџет је припремљен. Конципиран је тако да се утроши свих 77 милиона еура колико је на располагању, како се не би дешавао поврат средстава, као лани, каже аналитичар тржишта у Министарству пољопривреде Мирсад Спахић. Новина је за произвођаче на већим надморским висинама.

"Увели смо плаћања за подручја која имају ограничен приступ ресурсима и ограничену производњу. То значи да ће они који имају тежи приступ тржишту имају сезону од свега неколико мјесеци добијати више новца у односу на претходне године", рекао је Спахић.

Очекивало се успостављање агенције за плаћања и то је разлог што агробуџет касни, рекао је Спахић. Од Министарства финансија су тражени милион еура на име неплаћених акциза за прошлу годину.

"Ми већ имамо спремну спецификацију и начин на који ће се исплатити и очекујемо да ће Министарство финансија и Влада Црне Горе имати слуха и дати нашим пољопривредним произвођачима на располагање тај новац", рекао је Спахић.

Смањење акциза погодује произвођачима хране, али неће зауставити инфлацију која се прелива због настале економске кризе у свијету.

"Као увозно зависна држава, увозимо и инфлацију посредством хране и пића у Црну Гору", рекао је Спахић.

Да високе цијене хране нису довољна опомена да се ојача домаћа производња, показују трговци са неекономском логиком прекомјерног увоза и производа које имамо за извоз, попут воде. Увоз сировог меса предњачи, а тај износ је лани износио око 150 милиона еура.

Произвођачи јаја су подмиривали домаће тржиште, али је појава птичије грипе смањила производњу на фармама. Домаће млијеко има купце, али увозно и даље доминира.

"Преко милијарду еура износи увоз пољопривредних производа, док је извоз око 100 милиона еура.Ипак, треба се фокусирати на то да имамо много мање увоза, а оно што можемо да извеземо и у чему смо конкурентни на иностраним тржиштима – да то и извеземо", рекао је Спахић.

Између два пописа, како напомиње, опао је број окућница, башти и вртова за 30%.

"Толико је опао да немамо више ни 30% од онога што смо имали прије 15 година. То је, у коначници, довело до тога да смо више зависни од увоза и увозних производа, конкретно када су у питању поврће и воће. Оно што препоручујем јесте да сви ми који имамо могућности организујемо пољопривредну производњу за себе, јер ћемо на тај начин знати шта производимо и нећемо зависити од тржишта", истакао је Спахић.

На свјетској берзи дошло је до повећања цијене пшенице од 10 до 15%.

‍