Намера приређивача зборника под насловом „Прећутани злочини. Муслиманска милиција у андријевичком срезу 1941–1945“ јесте да се публикују изворни документи о злочинима почињеним над православним живљем у овом срезу од стране муслимана, припадника разних оружаних формација у Другом светском рату. Како се у наслову зборника нису могле набројати разне колаборационистичке муслиманске оружане снаге које су вршиле злочине над православнима у андријевичком срезу у току Другог светског рата, определили смо се за термин муслиманска милиција као најчешће коришћен у документима које објављујемо. Тиме, наравно, нису из фокуса изостављени ратни злочини муслимана припадника јединица вулнетара, албанске жандармерије, редовне албанске војске, албанских јединица при италијанској војсци, немачких СС трупа, нити пак балиста или чланова разних одметничких банди које нису дуговале оданост никоме.
Архивска грађа потврђује да су ти злочини били бројни, континуирани, масовни и брутални, а њено објављивање чини се као најбољи начин да се одговори на у последње време изражене покушаје ревизионистички настројених историчара да релативизују злочине које су над православним, српским и црногорским живљем починили појединци друге вере и/или нације, уз истовремено доказивање тезе о геноцидним српским намерама према муслиманима инсистирањем на злочинима које су над њима несумњиво починили Срби и Црногорци.
Суочени са великим обимом сачуване архивске грађе, приређивачи су морали изабрати начин на који ће је организовати за објављивање. Груписање докумената о злочинима по срезовима као јединицама предратне административно-територијалне поделе Зетске бановине чинило нам се методолошки најисправније, будући да су злочини учињени на подручју срезова имали печат особености историјског наслеђа управо на том простору, које је превазилазило границе утврђене новом окупационом поделом Црне Горе.
При распоређивању грађе која се односи на поједине срезове, определили смо се да у први план ставимо личност злочинца – под именом и презименом злочинаца, поређаних по азбучном реду, у две свеске обједињена су сва документа која се конкретног лица тичу. Са жељом да читаоцима омогућимо самостално закључивање како о сваком злочинцу понаособ, тако и о свим злочинима и злочинцима укупно, за сваког злочинца изнета су документа уз уважавање правног следа догађаја – по правилу је најпре дата одлука о утврђивању за ратног злочинца (било да је донета од стране Државне комисије или Земаљске комисије Црне Горе), а затим документа настала кривичним процесуирањем (за злочинце који су били предмет истражног и рада правосудних органа).
Свесни да доказни материјал употпуњује представу о злочинима извршеним у ратном раздобљу у срезу андријевичком, тај материјал прикупљен радом истражних органа на терену ће, због свог обима, бити објављен у засебној свесци.
Документи су штампани у целини, са свим белешкама где их је било. Језик и стил задржани су као у оригиналима, углавном куцаним на писаћој машини. Ништа није исправљано. На очевидне погрешке у куцању, као и на грубе стилске рогобатности и материјалне грешке, редактори су читаоцима указали својим напоменама, по правилу датим у угластим заградама, а само на местима где то није било могуће – у фуснотама. Ортографске мањкавости докумената односе се и на интерпункцију (у појединим документима недостаје, у другим је коришћена спорадично, а има и таквих у којима се употребљава сувише), неправилну употребу великих и малих слова, као и на коришћење екавског и ијекавског изговора у истом документу.
Читаоци ће уочити једну разлику у одлукама о утврђивању ратних злочинаца Земаљске комисије Црне Горе, која није само формалне природе и на коју је потребно указати на овом месту да не бисмо оптерећивали том напоменом саме одлуке. Наиме, неке одлуке Земаљске комисије Црне Горе о утврђивању ратних злочинаца Државна комисија је потврдила, а неке није – уколико у одлуци није наведена потврда, није реч о пропусту, већ то значи да та одлука није потврђена. Не упуштајући се у разлоге такве неуједначености (који могу бити различити), напомињемо да се из изостанка такве потврде не може закључити да одлука о утврђивању злочинца у погледу дотичног лица није правно перфектна.
Документа изабрана за објављивање у овом зборнику чувају се у фондовима Архива Југославије у Београду и Државног архива Црне Горе – Архивског одсјека Подгорица. Фонд Државне комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача (110) у Архиву Југославије износи 100 дужних метара грађе. Грађа је преузимана у 14 наврата у периоду од 1966. до 1980. године од мноштва различитих установа, те знатан део грађе недостаје – између осталог, око 500 „F“ одлука, 150 „Dos“ предмета и већина „Inv“ материјала. До тога је дошло услед честог уступања грађе на коришћење другим установама, пре свега редовним истражним и правосудним органима, као и уништења материјала коришћеног у процесима у Нирнбергу приликом пада авиона југословенске делегације.
У овом фонду налази се већи број одлука о утврђивању ратних злочинаца са простора Црне Горе, од којих су за овај зборник изабране оне које се односе на ратне злочинце из андријевичког среза. Из истог фонда су и табеларни статистички подаци о ратним злочинима у Црној Гори, који ће бити изнова штампани у сваком зборнику о ратним злочинима у одређеном срезу. За писање уводне студије коришћена су, осим грађе, и сва оригинална и помоћна информативна средства овог фонда – регистри злочинаца, именске и топографске картотеке и различити пописи (фотографског материјала, пресуда окружних судова и др.).
У Архивском одсјеку Подгорица Државног архива Црне Горе, грађа о ратним злочинима у Црној Гори чува се у фондовима Војни суд Беране и Окружно јавно тужилаштво Бијело Поље. Из наведених фондова је за овај зборник изабран већи број докумената о ратним злочинима у срезу андријевичком – одлука Земаљске комисије о утврђивању ратних злочинаца, оптужница, пресуда, жалби, молби, уверења о владању и имовном стању, наредби и упутстава судовима, извештаја о раду судова, као и преписка Земаљске комисије Црне Горе за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача са андријевичким Среским повереништвом и среским народним одбором.
Израђен је и именски регистар ратних злочинаца среза андријевичког. У именски регистар, који се налази на крају зборника докумената, азбучним редом, по првом слову презимена, увршћени су само злочинци за које је у изворној грађи пронађен било који документ довољан за основану сумњу да је починио злочин. Једноставније речено, у регистар су унета имена само оних злочинаца за које су документа и дата у зборнику. Списак би свакако био много дужи да су у њега увршћени и они који се помињу као злочинци било у одлукама о утврђивању ратних злочинаца, било у оптужницама и пресудама. После имена злочинца наведен је број стране, односно страна, на којима се дотично лице помиње.
Регеста докумената штампана су и испред текста докумената и у садржају. Иако свесни да се на тај начин не штеди на простору и не избегава понављање истог текста, приређивачи су се за такво решење определили са жељом да, због разноликости форме објављених докумената, читаоцима олакшају сналажење.
У зборнику су коришћене и скраћенице, које овде објашњавамо:
АЈ – Архив Југославије;
ДАЦГ – Државни архив Црне Горе;
АОП – Архивски одсјек Подгорица;
ВСБ – Војни суд Беране;
ОЈТБП – Окружно јавно тужилаштво Бијело Поље.
*
Приређивачи зборника захваљују се, на првом месту, свим запосленима у Архиву Југославије и Државном архиву Црне Горе на свесрдној помоћи коју су им пружили током истраживања, а без које би савладавање велике количине архивске грађе било много теже. Руководиоцима наведених архивских институција захваљујемо се на томе што су, свесни да је објављивање архивске грађе истовремено и сигуран начин да се она сачува, дозволили да се документа пронађена у њиховим фондовима публикују у овом зборнику.
Посебну захвалност дугујемо господину Милошу Војиновићу из Подгорице, који нам је несебично уступио сигнатуре докумената које смо у први мах приликом истраживања превидели. Без те грађе, сазнања о појединим злочинима и злочинцима била би непотпуна. Приликом израде зборника драгоцени су нам били и подаци које је „Клуб Велика“ прикупио вишегодишњим истраживањем.
На подршци приређивању зборника речи захвалности упућујемо јереју Миленку Ралевићу, пароху трепачко-шекуларском и горњеполимском, и протојереју Слободану Радојевићу, пароху рожајском.
Напослетку, нарочито се захваљујемо рецензентима: др Славенку Терзићу, редовном члану САНУ, др Александру Стојановићу, вишем научном сараднику у Институту за новију историју Србије, и др Милутину Живковићу, вишем научном сараднику у Институту за савремену историју, на помоћи у разрешавању недоумица које су се током истраживања јављале и на добронамерним сугестијама које су допринеле да овај зборник добије своју коначну форму.
Аутори
У Београду, 28. 6. 2024.