И поред бројних најава, минулих деценија на подручју општине Беране није дошло до поновног формирања центара за откуп тржних вишкова.
То се није десило иако у стратешким документима посебно мјесто заузимају поглавља која се тичу развоја пољопривреде, производње здраве хране и откупа љековитог биља и шумских плодова. Откупни центри постоје само у плановима, без обзира што подаци са посљедњег пописа указују да већа половина становништва у општини Беране живи на сеоском подручју, бавећи се пољопривредом и сточарством, као и сакупљањем шумских плодова.
Из локалне управе наглашавају да су свјесни проблема везаних за неорганизовани откуп тржних вишкова, те да, у складу са својим могућностима и овлашћењима, раде на томе да се тренутно стање поправи.
– Трудимо се да створимо погодности које би задовољиле интересе оних који своју шансу виде у откупу пољопривредних тржних вишкова, шумских плодова и љекобиља. Међутим, морају се предузимати додатне мјере у правцу отварања пунктова за откуп тржних вишкова и валоризацију ресурса са којима располажемо – нагласили су из локалне управе.
Из беранског Удружења сточара указали су да је у транзиционим процесима на незаконит начин уништен једини објекат у граду који је деценијама коришћен за клање стоке. Подсјетили су да је тај објекат, са свом пратећом опремом, био смјештен на парцели у приградском насељу Берансело и да је прије неколико година порушен до темеља.
Затражили су да се изнађе могућност за поновну изградњу кланице, наводећи да је то потребно једном граду и да представља пројекат од општег значаја.
– Годинама указујемо да је неопходно поново отворити кланицу у Беранама у којој би могло да се организује и продаја свјежег меса. Међутим, тај наш апел још није наишао на разумијевање надлежних, што не иде уз причу да се предузима све да се стимулише сточарска производња на сјеверу – навели су из беранског Удружења сточара.
У вишегодишњем инвестиционом плану наводи се да су љековито биље и шумски плодови, гдје, између осталог, спадају боровница, печурка, клека, разни чајеви и друго, значајни неискоришћени потенцијали општине Беране. Но, и поред наведених ресурса, ни у једном мјесном центру, па ни у граду, не постоје станице које би се бавиле откупом пољопривредних и других производа. Уз то, сви некадашњи откупни центри препуштени су пропадању.
Представници мјесних заједница наводе да откуп углавном врше накупци и да су произвођачи лишени неопходне сигурности која би им давала додатни стимуланс да се баве овим дјелатностима.
– Током транзиционих процеса сви откупни центри у нашој општини, који су постојали и у граду и у скоро сваком већем селу, потпуно су уништени и девастирани. У међувремену нијесу отварани нови, тако да се пољопривредници и они који сакупљају шумске плодове сналазе како сами знају и умију. У таквом амбијенту једино накупци профитирају, док се произвођачи налазе у незавидном положају – наводи предсједник Мјесне заједнице Виницка Новица Лаиновић.
И мјештани Лубница сматрају да је затварање откупних центара допринијело развојној стагнацији ових крајева. Навели су да би погони за прераду љекобиља могли да дају импулс за обнављање живота на овим просторима.
– Уз туристичку понуду, производња здраве хране је развојна шанса Лубница. Ако бисмо томе додали отварање откупних центара и погона за прераду љекобиља, онда бисмо могли да се надамо неком бољитку. Надам се да ће ову шансу надлежни у овој земљи коначно препознати – казао је предсједник Мјесне заједнице Лубнице Милош Раковић.
Мјештани Полица указују да је затварањем пољопривредних задруга и откупних центаара почело нагло исељавање локалног становништва.
– Затварањем пољопривредних задруга затворени су и откупни центри. То је права штета јер су те задруге биле носиоци привредног развоја. Њиховим затварањем народ је изгубио сигурност и почео нагло да напушта своја имања и своја вјековна огњишта – закључили су мјештани Полица.
Дарко Јововић