Све се то дешава иако су стручњаци указивали да се радило о фабрици која је својим производима од градоносних облака бранила скоро све просторе бивше Југославије.

“Фабрика је некада производила и преко 40.000 ракета на годишњем нивоу. Ове ракете су биле познате у многим земљама свијета. Преговорали смо да их извозимо по свијету, Руси и Италијани су их тражили, али до тога није дошло. Нажалост, када је дошло до рата у бившој Југославији фабрика је престала са производњом”, подсјетио је један од некадашњих директора подгоричке фабрике, Војо Вулетић.

Мјештани плавског насеља Брезојевица наводе да су протеклих деценија били свједоци како је вриједна фабричка имовина из овог погона, након монтирања на полигону, нестајала у непознатом правцу, и позивају тужилаштво на не заборави на ову похару.

“Довољно је рећи да је неко успио да отуђи три пумпе које су требало да црпе воду из направљених бунара, као и трактор са пратећом опремом и схватити каквим се све ту незаконитим радњама прибјегавало. Појединци су носили и дјелове ограде, тако да су од погона данас остале само зидине. Значи овдје је извршена права похара расположиве имовине. Све то одаје ружну слику, иако се зна да је ова фабрика могла да ради. Позивамо тужилаштво и друге државне органе да коначно крену да испитују ко су виновници ове велике пљачке и уништења погона”, наводи се у захтјеву мјештана.

Мјештани плавске општине, који су својевремено обучавани за производњу противградних ракета, истичу да је права штета што је погон у Брезојевицама доживио такву судбину.

“Фабрика за производњу ракета у Подгорици важила је за правог гиганта. Када је почео да се гради њен погон у Брезојевицама сви смо се радовали и мислили да ће то бити фабрика за понос читавом крају. Тада нисмо могли ни да посумњамо да ће тај потпуно опремљени погон у нашем крају доживјети овакву судбину и да ће његова милионска опрема бити остављена на милост и немилост зубу времена. Запрепашћујуће је што за овако нешто, и поред бројних пријава, за учињену штету нико није одговарао”, истичу они који су обучавани за рад у погону у Брезојевицама.

Из Општине Плав истичу да су у више наврата покушавали да посредују да се полигон и фабрички објекти у Брезојевицама ставе у функцију.

“Сви покушаји су остали безуспјешни, с обзиром на то да се ради о имовини која се налази у приватном власништву. Поједини мјештани су дио земљишта на којем се налазе објекти погона за производњу противградних и поморских сигналних ракета успјели да поврате у своје власништво”, казали су из Општине Плав.

Каква непоправљива штета је направљена најбоље се види из данашње визуре сиромаштва и пустоши Плавске општине и мале вароши Мурино која је њена мјесна заједница.

Покушавали су мјештани Мурине и раније да добију одговор на питање због чега никада није прорадила фабрика противградних ракета у мјесту Брезојевице, иако је све било спремно за за почетак производње. Одговор, међутим, никада нису добили иако је тада управо многим мјештанима ове варошице било обећано запослење.

Подгоричка фабрика, као државно власништво, пуштена је у рад 1980. године, а у настојањима да прошири асортиман својих разноврсних производа, ова компанија је одлучила да у Брезојевицама прави погон за производњу поморских сигналних ракета.

Након опсежних припремних радова и позамашних инвестиционих улагања, на великом полигону су 1987. године изграђена модерна постројења. Након тога, мјештани овог краја су упућени у Подгорицу како би се у фабрици "19. децембар" обучили за рад у погонима код Плава који су у потпуности били опремљени за почетак производње.

Матична фабрика у Погорици, као и погони код Плава, у међувремену прешли су у власништво компаније "Ватростална", на чији је предлог 2006. године уведен стечај.

Расположиви подаци указују да ово предузеће више не постоји, а званично се, према истраживањима Мреже за афирмацију невладиног сектора (МАНС), и не зна шта је са његовом имовином.

Сада, када је срушена матична фабрика у Подгорици, још је неизвјесније шта ће бити и ко ће присвојити имовину у плавском насељу Брезојевице, односно чија су мета погони противградних ракета.

‍Аутор текста Туфик Софтић

‍