Портал „Васојевићка ријеч“, најчитанији портал у Васојевићима, са поносом саопштава да је покровитељ и носилац настанка гусларске пјесме „Витешком племену Васојевића“, коју у аманет оставља свом племену као трајни дар и свједочанство времена.
Аутор ове епске пјесме је познати епски пјесник Славко Перошевић, док ће је гусларским гласом казивати Ранко Минић, један од истакнутих чувара српске епске традиције.
Овим чином портал жели да допринесе очувању гусларске баштине, која је кроз вјекове била глас историје, части и памћења српског народа. Пјесма се оставља у аманет племену Васојевића, да подсјећа на славну прошлост, витештво и непоколебљиву вјеру у слободу и православље.
#О пјесми и њеним стиховима
Епска пјесма започиње снажним и емотивним обраћањем Беранцима, које пјесник назива гордим српским витезовима, наглашавајући њихову слободарску природу и одлучност да никада не прихвате ропство:
„Ноћас ове епске риме
Пјевам душом за Беранце
Горде српске витезове
Што не љубе ропства ланце!“
Пјесник затим изражава понос и дивљење према потомцима Васа, истичући њихову храброст и одлучност да стану у одбрану народа и светиња. У стиховима се наглашава да су управо Васојевићи били међу првима који су се супротстављали сили и подизали барикаде, уливајући наду читавој Црној Гори.
Посебно се истиче историјска улога племена као чврстог стожера српског рода, народа који кроз вјекове није продао своју душу, већ је остао вјеран вјери, части и слободи. Пјесник призива и славне претке, попут војводе Миљана Вукова, који симболично са неба посматра своје потомке.
Стихови подсјећају и на дугу традицију јунаштва – на безброј витезова који су кроз вјекове полагали животе „за крст часни и за Христа“, бранећи вјеру и народ. Пјесник шири историјску слику и на велике ратове у којима су српски јунаци страдали широм свијета, од Балкана до далеког Порт Артура, наглашавајући да су Васојевићи увијек били дио те борбе.
У завршним стиховима пјесма добија снажан позив на истрајност. Пјесниково епско перо бодри и преклиње потомке да остану чврсти у одбрани цркве и светиња, јер је судбина читаве Црне Горе, како се поручује у пјесми, повезана са снагом и постојаношћу Васојевића.
Кулминација пјесме долази у снажној симболичној поруци:
„Стан’те на пут вражјој сили
Што из клетог иде Ада —
Ви сте Олимп српске борбе,
Јерусалим српских нада!“
Тако ова пјесма постаје више од умјетничког дјела – она је епски завјет, похвала витештву и позив на духовну и националну постојаност. Гусларским казивањем Ранка Минића и стиховима Славка Перошевића, овај епски запис наставиће да живи међу народом као подсјетник на историју, част и непролазну снагу предака.