У првој половини XIX вијека четовање је било једно од омиљених и најважнијих занимања младих јунака у Лијевој Ријеци. Чета, састављена од одабраних младића, тајно би упадала на турску територију, ликвидирала виђеније Турке и отимала њихову имовину, након чега би се тријумфално враћала у своју матицу.

Четовање је имало вишеструки значај: развијало је вољу, храброст и физичке способности млађих људи, ојачавало интелигенцију и пажњу, али је носило и јак патриотски и васпитно-војни карактер. Најчешће су нападани Турци који су били познати по насилничком понашању према српском становништву, док је пљачка стоке и имовине непријатеља сматрана посебно патриотским чином.

Један од најпознатијих четовођа био је Миљанов старији брат, Милован Вуков, који је прослављен као неустрашив ратник. Миљан је учио од брата, а већ као младић водио је опасне акције ка Колашину, Бихору, Плаву и другим турским упориштима.

Своје прво самостално четовање Миљан је организовао како би осветио стрица барјактара Веку, кога је убио Јусуф Мемија. Тајно сакупивши чету, ноћу је дошао до Црног Врха изнад Берана и опколио кућу Мемија. Иако рањен, Мемија је успио да умакне.

Касније, као црногорски барјактар, Миљан је по наредби владике Његоша требало да донесе на Цетиње главу угледног Турчина, чиме би доказао своју оданост. Заједно са четом прешао је Комове и стигао на Мокру планину, гдје је, након неколико дана потаје, опазао групу наоружаних Турака. Плотун из четине погођених Турака нанео је тешке ране Пашу Шеховићу, главару из Плава, кога је Миљан потом стигао и убио, а главу однио на Цетиње.

Овај чин стекао му је велико повјерење владике Његоша, а касније је Миљан био побратим са његовим насљедником Данилом Петровићем – веза која је имала значајан утицај на будуће догађаје у Црној Гори.

Миљан Вуков остао је упамћен као храбар и спретан ратник, чија је вјештина четовања обликовала патриотски и војни дух тог времена, али и као личност чије су акције имале дубок утицај на историјски ток Лијеве Ријеке и Црне Горе.

‍