Добар дио тога „колача“ добила је и компаније „Хидроенергија Монтенегро“ чије је званично сједиште у Беранама.
Подаци говоре да је ова приватна фирма за производњу електричне енергије, прије него се одлучила да изађе из система повлашћених произвођача и сама продаје струју на тржишту, остварила субвенција око десет милиона еура, што се односи на период цјелокупног њеног пословања.
Портал РТЦГ је раније писао да је „Хидроенергија Монтенегро“, која је власник десет малих хидроелектрана на територији општине Беране, у 2024. години забиљежила, међутим, неочекивани пад од чак 63 одсто, у односу на само годину раније.
Према јавно доступним подацима из регистара и финансијских пријава оперативна добит ове компаније смањена је чак 93,9 процената.
Такође прама јавно доступним подацима приходи ове компаније у 2023. години износили су нешто преко седам милиона еура, док су годину касније пали на 2,6 милиона еура, што са 4,4 милиона еура одговара процентуалном паду од 62,83 одсто.
Иако нема још увијек комплетних података о томе да ли се и у 2025. години наставио нагли тренд пада добити „Хидроенергије Монтенегро“, до сада јавно доступни подаци показују да је ова компанија за производњу електричне енергије из малих хидроелектрана ушла у фазу знатно слабије профитабилности.
Компанију „Хидроенергија Монтенегро“ у Беранама је основао 2007. године Олег Обарадовић преко своје компаније „Хамера Цапитал“, у сарадњи са Беранама, Плавом и Андријевицом.
Он је тада направио договор са ове три општине на сјевероистоку Црне Горе о давању концесија за изградњу малих хидролектрана на њиховим територијама, понудивши им за узврат дио акција у заједничкој фирми.
Фирма се налази у регистру привредних субјеката Беране под бројем 5-0387691/003, са шифром дјелатности 40140. Беране је уписано и као сједиште, са адресом “Село Буче”. Телефона, факса, маил-а, Web-а и статуса, нема.
Од тада је забиљежено много промјена када се ради о власништву у Централном регистру привредних субјеката, и све се вртило око фирме “Бемакс”, или људи који стоје иза те фирме, Александра Мијајловића и Ранка Убовића.
У посљедњој промјени Мијајаловић и Убовић су продали свој удио Ранку Радовићу, који је до тада био њихов извршни директор у "Хидроенергији Монтенегро“, и то за ситан новац, док је Олег Обрадовић и даље власник са 40 одсто акција, као и добити. Хапшење најприје Александра Мијајловића, а затим и недавно Ранка Убовића и Веселина Ковачевића, могло би говорити у прилог томе да је њихов наводни излазак из власништва у овој компанији, могао бити један од узрока наглог пада финансијског пословања „Хиодроенергије Монтенегро“ који је приказан у јавно доступним подацима.
Компанија званично запошљава осам радника са просјечном бруто зарадом по запосленом од 1.774,04 еура.
Иако се вјерује да је излазак из система повлашћених произвођача, односно прелазак на слободну продају цијене на тржишту био главни узрок наглог и драматичног пада пословања, сасвим је сигурно да су и ове унутрашње “турбуленције” знатно утицале на пословање “Хидроенергије Монтенегро”. Многи грађански активисти на сјеверу Црне Горе, гдје је изграђен највећи број малих хидроелектрана, константно критикују и доводе у питање законитост “узимања” новца од грађана на рачунима за струју кроз ставке за обновљиве изворе енергије (ОИЕ).
Они сматрају да овакав начин одузимања новца од грађана и подстицања приватних предузетника није усклађен са законом, па чак и да није у складу са Уставом. Упркос свему томе, ставке ОИЕ1 и ОИЕ2 и даље се налазе на рачунима за струју сваког домаћинства у Црној Гори.