У Стратешком плану развоја општине наводи се да хидрографска обиљежја Андријевице одликује изузетна чистоћа и квалитет вода, што пружа велики потенцијал за снабдијевање становништва, наводњавање пољопривредних површина, развој рибарства, као и за туристичке активности попут спортског риболова, кајакаштва и еко-туризма. Додаје се да бројни извори и врела на вишим надморским висинама представљају потенцијал и за флаширање питке воде, а поједина од њих посједују и љековита својства. Но, и поред ових констатација из локалне управе тврде да водни ресурси у овој општини досад нијесу искоришћавани на начин који би доносио одговарајуће бенефите локалној заједници. Нагласили су да је у минулом периоду већина водотока, супротно дугорочним развојним стратегијама, била стављена на располагање приватним инвеститорима.

– У протеклом периоду, на подручју општине Андријевица изграђено је десет малих хидроелектрана у приватном власништву, што је резултирало готово потпуном експлоатацијом већине водотока. Такав модел се показао као неповољно рјешење за локалну заједницу, јер је погодио уском кругу привилегованих инвеститора, уз ограничене бенефите за грађане и општинску економију. Преостали водотоки, који још увијек нијесу обухваћени овим видом експлоатације, могу представљати основу за будуће пројекте, али искључиво у моделима јавно–приватног партнерства или кроз заједничка улагања са државом уз потпуно очување животне средине, како би се обезбиједила фер расподјела користи и заштита јавног интереса – истичу из локалне управе.

Централни водоток у општини Андријевица представља ријека Лим, која протиче кроз општинско подручје и повезује га са ширим сливом Дунава. Лим има више притока које додатно обогаћују хидрографску мрежу – Пишевска и Шекуларска ријека, Злоречица, настала спајањем Перућице и Кутске ријеке, Краљштица, Градишница и Требачка ријека, уз низ мањих планинских потока и извора.

Из локалне управе наглашавају да упркос обиљу водних ресурса, постоје изазови у погледу њихове пуне валоризације.

– Инфраструктура за наводњавање је ограничена, а систем водоснабдијевања у појединим руралним насељима захтијева модернизацију. Климатске промјене и промјењиви режими падавина намећу потребу за планским управљањем водама, укључујући и мјере превенције од поплава. Одрживо управљање овим ресурсом подразумијева баланс између економског коришћења и очувања еко-система. Развојем пројеката у области сеоског и авантуристичког туризма, као и инвестицијама у инфраструктуру за прераду и флаширање воде, водни потенцијал Андријевице може постати један од кључних покретача локалног развоја – истичу из локалне управе.

Изградњом електрана девастиране ријеке

Иначе, стручна јавност је указивала да је недопустиво што је дозвољено да се изградњом малих хидроелектрана девастирају поједине ријеке у општини Андријевица, те да се на тај начин ремети природна равнотежа. Истицано је да се пресушивање рјечних корита не уклапа у причу о развоју туризма, очувању рибљег фонда и природних вриједности. Све то истичу и мјештани подручја испод Комова.

– Нијесмо против тога да се природни ресурси искористе на ваљан начин, али то што се због изградње малих хидроелектрана урадило са нашим ријекама представља еколошки злочин. Једноставно поремећен је природни амбијент подручја које слови за праву туристичку атракцију – тврде мјештани.

Еколошки пројекат на градском водоводу

Прије пет година у рад је пуштена мини хидроелектрана „Кркори“ која је инсталирана на градском водоводу и дата на управљање општинском предузећу ДОО Водовод и канализација.

– Ако узмемо у обзир чињеницу да је мХЕ „Кркори“ дио градског водоводног система, што значи да турбину покреће вода коју по изласку из електране технички обрађујемо, односно хлоришемо, и која је намијењена да задовољи потребе становништва и привреде у општини Андријевица и околним селима, можемо закључити да се ради о савршено еколошком пројекту. Поред значајних прихода које убирамо од ове хидроелектране, овдје нема ни најмањег негативног утицаја на животну средину, за разлику од других мХЕ које користе воду из ријека и потока, исушују корита јер је вода смјештена у цијевима, угрожавају и нарушавају природни склад, равнотежу и пејзажне љепоте – истичу из Општине Андријевица.

‍Дарко Јововић