У крипти величанственог Hram Svetog Save у Београду одржана је промоција научног зборника „Српски средњовековни споменици из Босне и Хума. Проучавање Чајничког јеванђеља“, скупа који је окупио истакнуте научнике, представнике културних и црквених институција, као и бројне поштоваоце српске духовне и историјске баштине.

Обраћајући се присутнима, директор Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, Кокановић, истакао је да оваква дела потврђују дубоку укорењеност српске духовне и културне традиције, подсећајући на историјски континуитет српског народа на просторима Босне и Хума. Посебан акценат стављен је на значај Чајничког јеванђеља као драгоценог сведочанства вере, писмености и културног трајања кроз векове.

Како је наглашено, проучавање и објављивање научних радова о средњовековним споменицима не представља само академски допринос, већ и чин одговорности према наслеђу које су преци оставили будућим поколењима. Чајничко јеванђеље, као један од значајних рукописних споменика српске средњовековне писмености, обавезује на посвећено чување, систематско истраживање и достојанствено представљање јавности.

У свом обраћању Кокановић је поручио да је институционална подршка пројектима који доприносе очувању националног идентитета, језика, културе и духовне баштине од суштинског значаја, како у матици, тако и међу српским народом у расејању. Управо кроз овакве иницијативе јачају се везе између Србије и дијаспоре, али и свест о заједничком културном простору који надилази административне границе.

Посебно је истакнута улога Srpska pravoslavna crkva у очувању идентитета српског народа кроз историју. Негујући културу сећања и дубоко поштовање према њеној духовној и историјској мисији, а истовремено уважавајући све верске заједнице и различитости које постоје у савременом друштву, додатно се учвршћују темељи међусобног поштовања, заједништва и одговорности.

Промоција зборника у крипти Храма Светог Саве још једном је потврдила да је духовно и културно наслеђе снага која повезује, а не дели — мост између прошлости и будућности, између матице и дијаспоре, и трајни темељ националног самопоуздања и идентитета.

‍