Тробојка у Црној Гори јавља се као државни и народни симбол у вријеме Књажевине Црне Горе (1852–1910). Према историјским изворима које наводи Јован Маркуш у дјелу „Грбови, заставе и химне у историји Црне Горе“, прве вијести о изради тробојки датирају из 1858. године. Књаз Данило је већ 1860. године истакао тробојну заставу, чиме она добија званичну и симболичку улогу.

Боје тробојке – црвена, плава и бијела – тумачене су као симболи врлина: вјере, наде и милосрђа. О томе свједоче и страни путописци попут Франсоа Ленормана и Виљема Дентона, који су средином 19. вијека биљежили изглед и значење црногорске заставе.

Након Берлинског конгреса 1878. године, усталио се распоред боја какав је познат и данас. Тробојка је постала незаобилазан дио државних свечаности, народних окупљања и свакодневног живота. Устав Књажевине Црне Горе из 1905. године и званично је дефинисао народне боје: црвену, плаветну и бијелу.

Проглашењем Краљевине Црне Горе 1910. године, застава није мијењана, што додатно потврђује њену укоријењеност у државном идентитету. И у каснијим државним облицима – укључујући Југославију – тробојка је задржала своју основу, уз додавање идеолошких симбола у одређеним периодима.

Према анализи Јована Маркуша, суштина заставе остала је непромијењена све до 2004. године, када долази до значајног отклона од традиционалног изгледа. Он закључује да је у модерном периоду често долазило до сукоба између политике и историјске традиције, што је утицало на симболику државне заставе.

Како истиче Киковић, историјске чињенице јасно показују да је тробојка била и остала аутентични симбол Црне Горе – од времена династије Петровић-Његош, преко краљевине, па све до савременог доба. Она није наметнут симбол, већ израз слободе и историјског трајања.

Тробојка није само црногорска специфичност. Под утицајем француског узора, прихватиле су је бројне европске државе – Италија, Русија, Холандија, Белгија – као и већина словенских народа. Данас су тробојне заставе најзаступљенији облик националних симбола у свијету.

Историјски документи, укључујући фотографије са крунисања краља Николе 1910. године, додатно потврђују присуство и значај тробојке у Црној Гори. Чак и у различитим политичким системима, она је опстајала као основни симбол народа.

Зато се може закључити да је тробојка више од заставе – она је симбол слободе, историјског континуитета и идентитета Црне Горе. Покушаји њеног потискивања не представљају прекид традиције, већ одступање од ње.

Како народ каже: „Шта се деси са оним јунаком те се нађе под туђим барјаком?“ – питање које остаје да подсјећа да се идентитет не мијења лако, нити без посљедица.

Тробојка остаје трајни симбол Црне Горе – не само прошлости, већ и њене слободарске идеје која траје до данас.

‍