Мирославу, Оливери и Јулији
(страдалим ученицима на Мурини 1999.године)
Ово је Балкан,сви добро знамо
Ту се људи мрзе а опет воле
Спремни за друге живот да дамо
Да није политике и њихове школе
Заваде прво људе по вјери
Поштовани раси,нацији,то им је домет
А када виде да губе контролу
Тад кажу-Гађајте,није на одмет
Јер то су људи који нас не знају
Ниста о нама јер су далеко
Што је то њима радни задатак
Због кога ће брзо умријети неко
Незнани људи цртају мете
Кад одбројавање почне са стилом
Не мисле јел' туда неко дијете
Тај који гађа,милом ил' силом
Већ кажу криви сте и шаљу птицу
Милосрдни анђео дали јој име
Она што лети свуда по свијету
Шаље смрт и поноси се тиме
Што смо криви сами не знамо
Ко ово завади брата са братом
Вама из НАТА би поруку да дамо
Не једнаците жртву са џелатом
Мирослав-ђецак безбрижан, мио
Увијек био добар у свему
Име му носи мир и слободу
Ал' живот не бјеше наклоњен њему
Школска се година ближила крају
Какве ће оцјене имати брине
Да се баш трудио наставници знају
Ни слутио није да управо гине
Као сва ђеца слаткише воли
Трчећим кораком иде да купи
Ал' прасак бомбе пут му кида
Прашина огромна за трен се скупи
У грчу од тешких болова
Земља је црвена постала
Умјесто лопте и голова
На Муринском мосту патика остала
Оливера име поносно носи
Вјера у живот у љубав у срећу
Али је бомба крвнички коси
Од авиона што надлијећу
Дивна цурица низашта крива
Љепша него у башти сви цвјетови
Да тога дана не буде жива
Гријех је већи него сви гријехови
Јулија хитра к'о вјетар у коси
Бјежећи од рата већ тугу крије
Пошла је баки шећер да носи
Више се никада вратила није
Пјесма и музика са њом је стала
Требала је постати умјетник прави
Разбише се снови у једном трену
И сви ти планови у ђечијој глави
Она и Јулија биле су сестре
Једва се спасиле од проклетог рата
Из покрајине на југу Србије
Коначно отворише слободна врата
Отац се плашио за своје ћерке
И склонио их на сигурно мјесто
Своје принцезе од рата да спаси
А једна заузе небески пријесто
А онда се живот просто догоди
Сасвим обичан а луксузан њима
Судбина тешка ту ђецу погоди
Туга на срцу остаде свима
Хеј,дивна ђецо,невине жртве
Свијет се треба поклонити вама
Јер ваше жртве нијесу мртве
Живјеће вјечно ту међу нама
Иван Митровић
Књига "Отворена врата "