Горан Киковић рођен је 28. јула 1975. године у данашњим Беранама (тада Иванград). Основно образовање стекао је у Ровцима и Доњој Ржаници, гимназију завршио у Беранама, а дипломирао на Филозофском факултету у Приштини, на групи за историју, са дипломским радом „Војвода Павле Ђуришић“.

Историографско стваралаштво Горана Киковића обухвата бројне истраживачке радове, учешће на научним скуповима, округлим столовима и презентацијама великих историјских јубилеја. Међу значајним делима издвајају се:

• Војвода Павле Ђуришић, Подгорица 2003
• Велика Народна скупштина српског народа у Црној Гори, Беране 2006
• Развој просвјете и школства у Доњим Васојевићима, Беране 2008
• Мило Кењић са својим батаљоном у борби за слободу и уједињење српског народа, Беране 2010
• Прeци и потомци, Беране 2014
• Српски народ у Црној Гори кроз векове, Беране 2016
• Васојевићи у борби за српско и југословенско уједињење 1914–1918, Беране 2018
• Русија и Црна Гора кроз векове, Беране–Никшић 2018

Киковићеви радови откривају недовољно познате или потпуно непознате догађаје из историје Васојевића и српског народа у Црној Гори. Његов труд и истраживачки напори препознати су бројним наградама и признањима, међу којима су:

• Награда „21. јул“ општине Беране (2013)
• Награда „Радомир П. Губеринић“ за истраживање историје Васојевића (2015)
• Одликовање првог степена „Драгољуб Дража Михаиловић“
• Велике српске повеље Удружења ратних добровољаца 1912–1918, поводом 100-годишњице Мојковачке битке
• Златна медаља А.С. Пушкина за верност слову и делу од Савеза писаца Русије (2018)
• „Косметска звезда“ за заслуге у новинарству (Сталаћ, 2018)
• Награда „Лазарево слово“ за историографске радове о Васојевићима

Горан Киковић је почасни грађанин општина Ћићевац и Нова Црња, један од оснивача Српског културног центра „Жупан Првослав“ и Српског историјско-културног друштва „Никола Васојевић“ у Беранама. Од оснивања 2012. године, главни је и одговорни уредник часописа „Глас Холмије“.

Његова дела доносе студиозне и детаљне историјске податке, од средњег века до новије српске историје, са посебним освртом на Црну Гору и племе Васојевића. Киковић истиче значај чојства, јунаштва и преношења Косовског завета као основног мотоа свог истраживања.

Др Драгољуб Даниловић закључује да ће Горан Киковић остати упамћен као вредни историчар 21. века, чији је радни век посвећен неговању и учвршћивању српске националне свести у Црној Гори и Србији.

‍