Савино Село, 15. новембар 2025. године, поводом славе Васојевића, Аранђеловдана

Драга браћо и сестре, пријатељи Васојевића, поштовани домаћини, потомци славног племена Васојевића,

Долазим вам из Црне Горе, из саме матице Васојевића, из Лијеве Ријеке, мјеста гдје је наш родоначелник Васо столовао, на Ножици, гдје и данас, у цркви њему посвећеној, почивају његове мошти.

Са тог светог мјеста, из завичаја под Комовима, доносим вам братски поздрав свих Васојевића из матице Лијеве Ријеке.

Данас смо се сабрали поводом крсне славе – Светог Архангела Михаила, заштитника Васојевића и чувара свих наших домова.

Ово није обичан дан. Аранђеловдан је више од празника, то је дан када се небо и земља сусретну у завјету, када се брат уз брата сабира под архангелским окриљем, да обнови своју вјеру, завичај и братство.

Сабори попут овог, у Савином Селу, нијесу само прилика за сусрете. Они су духовни повратак у завичај.

Кад се Васојевићи саберу,

било у Лијевој Ријеци, Беранама, Андријевици, Београду, или овдје, у равници Бачке, тада се заправо сабира читаво наше племе: у мисли, у молитви и у љубави.

Многи су наши преци давно одселили из Црне Горе, али завичај су понијели у срцу. Њихова дјеца и унуци су овдје у Савином Селу подигли домове,

али никада нису заборавили одакле су им коријени.

Управо то је највећа вриједност,

кад човјек зна ко је и коме припада.

Васојевићи су потомци светородног Немањићког стабла, племе које је кроз вјекове било носилац бакље српства.

Гдје год се борило за вјеру, за част и за отаџбину, Васојевића је било у првим редовима. Давали смо јунаке и војводе, свештенике и учитеље, али изнад свега, људе чврстог карактера и непоколебљиве вјере.

Наши преци су знали да се највеће битке не воде мачем, него духом.

Знали су да је Црква темељ племена, да се без вјере, без српског језика и без завичаја губи и човјек и народ.

Зато је наш завјет да чувамо: вјеру православну и нашу свету српску Цркву; српски језик и ћирилицу; завичај под Комовима и све наше обичаје, и племенску слогу, која нас је вијековима одржала.

Браћо и сестре, било је времена када је то било тешко. У доба комунизма, помињати племе или завичај значило је бити сумњив.

Многи су се тада склањали,

али било је и оних који су имали храбрости да кажу ко су и коме припадају.

Један од таквих био је наш уважени професор др Милија Зечевић, ректор Европског универзитета и почасни предсједник Удружења Васојевића.

Он је први покренуо сабирање Васојевића, у вријеме кад се мало ко усуђивао да о томе говори. Његова упорност, рад и љубав према племену инспирисали су многе од нас, и мене лично, да у матици, у самом срцу Васојевића, покренемо удружење које ће чувати име нашег родоначелника Васа и завичај из кога смо потекли.

Професор Зечевић нас је подсјетио да Васојевићи нису само географија, већ морална и духовна заједница. Он је повезао племе од Комова до Суботице, од Београда до Косова поља. Зато му дугујемо захвалност и поштовање.

Такође, са посебним поносом желим да поздравим нашег домаћина, Вука Дедовића, предсједника Удружења Васојевића у Савином Селу.

Вук је деценијама чувао пламен овог сабора, окупљао Васојевиће и њихове потомке,  подсјећао их на коријене, и својим радом показао шта значи истрајност, љубав и преданост завичају.

Хвала му за све што чини

да се Васојевићи сабирају

и да нас, без обзира на километре, спаја једна иста мисао, мисао завичаја и племена.

Данас, у времену кад свијет постаје глобално село, кад се човјек губи у гужви савременог доба, оваква сабрања имају посебан смисао. Она нас враћају завичајним изворима, подсјећају ко смо и чији смо, и уче нас да без завичаја нема ни коријена, ни будућности.

Зато, нека овај дан, овај сабор и  света слава буду подсјетник свима нама, да чувамо оно што су нам преци оставили: вјеру, језик, завичај и братство.

Да се никад не заварамо да се може живјети без тога.

Васојевићи су преживјели многе буре јер су знали за кога се боре, ком се Богу моле, и чије име носе. Док год будемо чували тај завјет биће и нас, и нашег завичаја.

Нека овај Аранђеловдан буде благослов за све Васојевиће, у матици и расејању.

Нека нас Свети Архангел Михаило води и штити, као што је водио наше претке.

Нека живи наш завичај!

Нека живе Васојевићи, гдје год били!

Нека је срећна и благословена слава свима!

На првој фотографији: Милија Зечевић и Зоран Лакушић.

‍