“Већ дуже вријеме водимо акцију за прикупљање новчаних средстава потребних за фрескописање унутрашњих зидова цркве. За то ће нам, како процјењујемо, требати око седамдесет хиљада еура”, кажу у овом одбору.
Они додају да се средства прикупљају искључиво доборовљним прилозима и путем донација, тако да је већ око половина средстава прикупљено.
“Надамо се да ћемо кроз наставак донаторских вечери и на друге начине прикупити и другу половину средстава и да ћемо ове године почети да прескопишемо ову нашу светињу. Одавно смо је лијепо обновили, дужни смо да урадимо још фрескописање и да заблиста у пуном сјају”, казали су нашем порталу у Црквеном одбору.
Остало је врло прецизно историјско свједочанство да је први камен темељац за изградњу Цркве Светог Архангела Михалила на мјесту Књажевац, одмах на улазу у Андријевицу, положио краљ Никола Петровић 1887.године, по чему је управо широка висораван око цркве и добила име Књажевац.
Предања кажу да је градња цркве трајала годину дана, а да је књаз Никола наредио да сваки мушкарац који је пушконоша, дужан донијети по један камен за њену изградњу. Археолози објашњавају да се градња цркве у Андријевици ослањала на рашку традицију, а да је узор био манастир Морача. Неко вријеме ова црква је била и централна богомоља за православне вјернике у Горњем Полимљу. Недуго након изградње цркве на Књажевцу, на овом простору почела је изградња и многих значајних историјских споменика, па је то мјесто данас познато по називом Спомен парк Књажевац.
О Спомен парку Књажевац у Андријевици, ипак, утисак је, не зна се баш много у широј јавности.
“Ко за домовину умире, вјечно живи. Тако сам мислио кад год сам прилазио споменицима на Књажевцу. А то сам чинио често, и то не само као дијелу прошлости, него као надахнућу за даље корачање. Улазио сам у простор који је исписан животима људи, знамењем времена под ведрим небом. Овдје је историја андријевичког краја, цијелих Васојевића, вријеме, култура. Овдје Андрија постави први камен насељу на ријеци. Записа прво слово. Први знак, име и знамен”, записао је својевремено књижевник из Андријевице Ратко Делетић у књизи “На Злоречици Андријин град”.
За њега, као и за све становнике овог маленог града, спомен-комплекс и спомен-парк Књажевац представљао је капију Андријевице, или личну карту читавог краја. Делетић је констатовао да се на тој заравни укрштају путеви, људске судбине и помијешана времена од споменика, гробова, биљега, збивања и памћења “гдје је и историји постало тијесно”.
Управо су споменици на Књажевцу били лајтмотив умјетничке слике великана кичице, Милића од Мачве, коју је израдио специјално за хотел “Комови” у Андријевици, а која је, нажалост, однијета из Андријевице и завршила у једној приватној колекцији. Андријевчани знају да је Књажевцу потребна, због тога, много промоција, како би они који пролазе кроз ову варош или је посјећују, знали које све знаменитости то мјесто има. Прије неколико година један од њих који живи у Београду је поред цркве изградио савремени звоник, у знак сјећања на рано премунулог сина. Прије тога је изграђен и лијеп конак, па Књажевац сваке године незаобилазно посјети велики број туриста и ходочасника.“
"Ако успијемо у овој години да започнемо фрескописање, па још и ако буде и завршено, црква Светог Архангела Михаила заблистаће коначно пуним сјајем. Њена љепота, значај и историјско трајање тиме ће бити заокружени”, казали су из Црквеног одбора у Андријевици.
То што је Андријевица данас мала по броју становника, не умањује њен културно-историјски значај. У овом граду је својевремено отворена прва библиотека и прва читаоница на сјеверу Црне Горе, и Андријевица је захваљујући томе у то вријеме постала други град по броју писмених становника. По градњи и урбанизму, дух тих времена, многи се слажу, и данас се може осјетити и препознати у овом прелијепом градићу.
Аутро текста Туфик Софтић