Фабрика пелета у Андријевици – од „зелене енергије“ до финансијског краха

Вијести из Васојевића
ГОВОР ЗОРАНА ЛАКУШИЋА
Случај фабрике пелета у Андријевици још једном указује на чињеницу да природни ресурси на сјеверу Црне Горе деценијама нијесу стављани у функцију одрживог развоја локалних заједница, упркос бројним најавама и стратегијама.

Фабрику је 2014. године, у бившим погонима компаније „Термовент“, под називом „Биотел“, покренула подгоричка компанија „Телевекс“, у власништву Владимира Мијајловића. У тренутку отварања, пројекат је представљен као значајна инвестиција у области обновљивих извора енергије, са планираном годишњом производњом од 23.000 тона пелета и амбицијом да постане највећи погон те врсте у Црној Гори.

Иако је најављиван као примјер „чисте“ производње и одрживог развоја, фабрика је након неколико година рада доживјела потпуни крах. Средином 2023. године обустављен је рад због нагомиланих дугова према бројним повјериоцима, док је око тридесет радника остало без посла и са неисплаћеним потраживањима.

Приликом отварања истицано је да ће инвестиција допринијети економском опоравку Андријевице, као и рјешавању проблема гријања изградњом топлане на биомасу. Међутим, ова обећања никада нијесу реализована, иако су постојали значајни ресурси, укључујући доступност велике количине дрвне масе из локалних шума.

Блокада имовине

Специјално државно тужилаштво је у јуну 2025. године блокирало имовину компаније „Телевекс“ и њеног власника Владимира Мијајловића, за којим је расписана потјерница и који је већ годинама недоступан надлежним органима.

Према подацима Управе за катастар, привремена забрана располагања проширена је и на имовину повезаних лица, а обухвата и фабрику пелета у катастарској општини Слатина 1. Блокада укључује производну халу површине око 6.000 квадратних метара, као и двориште од 26.344 квадрата.

Утврђено је да је имовина већ оптерећена хипотекама и извршним поступцима због невраћених кредита према Инвестиционо-развојном фонду, банкама, као и дуговања према Општини Андријевица и другим повјериоцима.

Из Мреже невладиних организација сјевера подсјећају да су обећања о развоју овог региона деценијама присутна, али без конкретних резултата.

„Расположиви подаци показују да је ниво привредних активности у овом дијелу државе сведен на минимум. Бројни пројекти испоставили су се као промашене инвестиције или су служили за сумњиве финансијске токове. Посебно је проблематично што је и у овом случају дошло до експлоатације огромних количина дрвне масе, без икакве користи за локалну заједницу, која је претрпјела само штету“, наводе из ове мреже.

Из локалне управе потврђују да је предузеће „Телевекс Биотел“ иза себе оставило значајна дуговања.

„Само по основу пореза дуг према Општини Андријевица износи око 50.000 еура, док је дуг за воду близу 2.000 еура. Постоје и значајна дуговања за електричну енергију, као и према другим повјериоцима“, саопштено је из Општине.

Фабрика је формално у власништву компаније „Телевекс“, регистроване за производњу производа од дрвета, плуте и сламе. Погоном у Андријевици управљао је Веселинко Мијајловић, који се представљао као сувласник, док су у јавности кружиле и информације да иза компаније стоје и друга лица.

Цијели случај фабрике пелета у Андријевици остаје примјер неуспјеле инвестиције, која је умјесто развоја донијела финансијске проблеме, социјалне посљедице и додатно неповјерење у сличне пројекте на сјеверу државе.

Дарко Јововић

No items found.