Наступ „Путем Светог краља Милутина“ носи снажну духовну и историјску поруку. Како је настала идеја да управо лик и дјело краља Милутина буду осовина овог музичко-сценског пројекта?
Идеја пројекта „Путем Светог краља Милутина“ настала је из потребе да се српском народу у региону приближи традиција и културна баштина локалитета Старе Србије кроз богато насљеђе које она носи. Историјски и културолошки значај Старе Србије за српски народ мора бити императив у очувању идентитета и суверенитета Срба, не само на територији матице, већ и на свим просторима гдје српски народ живи и опстаје. Управо зато,овај пројекат представља подршку очувању сопственог идентитета српског народа кроз личност једног од његових најзначајнијих владара и ктитора.
Шта за Вас лично значи пут Светог краља Милутина – да ли је он прије свега историјски, духовни или идентитетски пут српског народа?
Свети краљ Стефан Урош II Милутин био је једна од најснажнијих личности српске средњо вјековне историје. Као „велики и силни владар“, истакнути бранилац православља и отачаства, дјеловао је и мачеми мудром ријечју. Ширењем државних граница, јачањем економске и војне моћи и снажним ктиторством, оставио је државу која се простирала „од Дунава до мора сињега“. За мене је његов пут истовремено и историјски, и духовни, и идентитетски пут српског народа – пут који нас учи како се чувају вјера, народи држава.
У подкасту „Фолклор магазин“ истакли сте да је фолклор „ризница колективне душе српског народа“. Како се та мисао огледа у програму који публика у Беранама има прилику да види?
Фолклор је прва степеница културе. Аматерско стваралаштво представља културну посебност и непроцјењиву ризницу,чији је значај немјерљив. Оно није пролазна појава, већ дубоко укоријењена и трајна дјелатност која омогућава испољавање креативних потенцијала, задовољава културне потребе заједнице и има кључну улогу у очувању националног идентитета и нематеријалне културне баштине.
Колико је данас тешко, а колико важно, младим генерацијама приближити традицијуу времену модерног начина живота?
Иако живимо у времену савремених изазова,подаци говоре да је аматеризам у Србији најмасовнији друштвени покрет. У вишеод 2.000 различитих облика стваралаштва укључено је око 300.000 грађана,претежно младих. Годишње се изведе око 30.000 програма са милионскимаудиторијумом. То говори да интересовање постоји – само је потребно младимапонудити садржај који има смисао, коријене и духовну дубину.
КУД„Копаоник“ долази са простора Косова и Метохије – колико је то бреме, а колико благослов у умјетничком стварању?
То је и бреме и благослов. КУД „Копаоник“ годинама ради на очувању богате традиције и његовању фолклорног имузичко-сценског стваралаштва. Поред тога, реализујемо изложбе, представе, радионице, предавања и семинаре усмјерене на очување нематеријалног културног насљеђа српског народа на Косову и Метохији. Тај простор нас обавезује, али намистовремено даје снагу и аутентичност.
Да ли се кроз наступ „Путем Светог краља Милутина“ може препознати веза измеђунаших светиња, манастира и народног стваралаштва?
Апсолутно. Трагајући путевима Светог краља Милутина, желимо да афирмишемо значај културног стваралаштва српског народа на простору Старе Србије – од Косова и Метохије до Сјеверне Македоније, Албаније, Црне Горе и Босне и Херцеговине. Пројекат доприноси истраживању, документовању и презентацији нематеријалног културног насљеђа, подижући свијесто значају очувања српског идентитета.
Како као умјетнички директор проналазите равнотежу између аутентичноститрадиције и сценског израза разумљивог савременој публици?
Фолклорно стваралаштво захтијева потпуну посвећеност и дубинско познавање музичког и играчког насљеђа сваког локалитета.Нове кореографије стварамо на изворним мелодијама, водећи посебну пажњу о аутентичности и садржају текстова. Тако обликовани програми извођени су широм Србије и свијета – од Европе до Аустралије, Кине и Африке – а посебно су емотивно прихваћени у српској дијаспори.
Колико је одговорно бавити се темама духовног и националног насљеђа и да ли та одговорност понекад представља и терет?
То је огромна одговорност. Српскокултурно насљеђе на Косову и Метохији обликовано је вијековима и обухвата сакралну, умјетничку и нематеријалну баштину. На том простору постоји око 1.300 цркава и манастира, од којих је трећина из средњег вијека. Бавити се тим насљеђем значи носити истину, памћење и обавезу према будућим генерацијама.
Недавно сте одликовани Карађорђевом звијездом трећег степена. Да ли је то круна Вашег рада или подстрек за даљу мисију?
То признање испуњава душу, али прије свега представља подстрек. Аматери КУД-а су прави репрезенти нашег културног идентитета. Награду доживљавам као заједничку – она припада мом КУД-у, свим играчима и сарадницима. И управо након тог признања настао је пројекат „Путем Светог краља Милутина“.
Шта сматрате својим највећим успјехом у раду са младима у КУД-у „Копаоник“?
КУД „Копаоник“ основан је 1998. године са јасним циљем очувања нематеријалног културног и вјерског блага Старе Србије.Кроз наш рад прошло је око 2.000 играча. Објавили смо монографије, снимили филм, дигитализовали грађу и едуковали генерације младих да знају ко су иодакле су. То је, за мене, највећи успјех.
Са каквом мишљу би публика у Беранама требало да изађе са овог наступа?
Волио бих да публика изађе са осјећајем освешћености о сопственом постојању и значају очувања идентитета као темељаопстанка српског народа. Такође, да овај пројекат пружи подршку повратку расељених и покаже богатство вјерске, етнолошке и музиколошке баштине Старе Србије.
Да ли је „Путем Светог краља Милутина“ само сценски догађај или позив на унутрашње преиспитивање и повратак коријенима?
Ово није само сценски догађај. То је позив на повратак исходишту – коријенима, вјери, култури и идентитету. Пројекат обједињује цјелокупно ктиторство Светог краља Милутина, посебно на простору Старе Србије, и захтијевао је озбиљан теренски и истраживачки рад. Наш циљ једа тај пут препознамо, сачувамо и пренесемо будућим генерацијама - закључио је Лакушић за "Васојевићку ријеч"
