Културно-уметничко друштво „Копаоник“ одавно је прерасло оквире обичног ансамбла и постало истинска тврђава која љубоморно чува пламен српске историје, традиције и културе. Ова институција духа и лепоте, основана 1998. године у освит најтежих искушења за српски народ на овим просторима, представља живи бедем пред стихијом заборава. На челу те витешке мисије стоји Ђорђе Лакушић, уметнички директор чије је име данас нераскидиво везано за опстанак изворног народног стваралаштва. Лакушићева визија није само уметничка, већ дубоко патриотска и истраживачка; он је човек који је својим рукама, пешачећи кроз напуштена села Косовског Поморавља, Метохије и Сиринићке жупе, спасавао последње нити старих ношњи, записујући заборављене мелодије и кораке којима су наши преци пркосили вековима.
Тај немерљиви труд и потпуна посвећеност својој нацији нису остали незапажени на највишем државном нивоу. Као круна његовог доживотног прегалаштва и несаломиве воље, Ђорђе Лакушић је одликован Златном медаљом за заслуге, коју му је уручио председник Републике Србије. Ово одликовање јесте печат државе на једно велико дело, признање човеку који је успео да на сцени оживи мисао и дух Немањића, светосавља и косовског завета. Под Лакушићевим будним оком, КУД „Копаоник“ је израстао у најреспектабилнијег чувара етнолошког блага, поседујући збирку аутентичних народних ношњи која по својој вредности може парирати највећим музејима. Сваки наступ овог ансамбла, било у великим светским метрополама од Мексика до Европе, било на светој земљи Косова и Метохије, представља узвишену лекцију из достојанства.
Они свету не приказују само игру, већ показују лице једног древног, поносног народа који своју историју не чита само из књига, већ је носи у везу својих кошуља и ритму својих кола. Визија Ђорђа Лакушића живи кроз стотине младих људи којима он не предаје само техничке кораке, већ им усађује љубав према отаџбини и свест о томе ко су и одакле потичу. У времену глобалне унификације, КУД „Копаоник“ и Ђорђе Лакушић стоје као неугасиви светионици, доказујући да је култура најјачи мач, а традиција најчвршћи корен који нас држи усправнима. Ово одликовање је заправо одликовање свакој отпеваној песми, сваком сачуваном јелеку и свакој сузи радосници која заискри у оку док се вијори српско коло, сведочећи да ће српско име подно Копаоника одзвањати вечно, јер га чувају најбољи међу нама.
