БРАНКИ ЂУКИЋ

Већ су зраци замицали

Про Чакорских витих јела

А Радова шћер је Бранка

Пут роднога ишла села

Погледује наоколо

Кроза стазе хита знане

Пропланцима ђе се шећу

Срне лаке разигране

Док јелике свише гране

Прекорише судбу горку

Два бијесна Арнаута

Кад стадоше пред ђевојку

А одива славног рода

Наставити не хтје с њима

Бранила је поносито

Част и углед Ђукићима

Разасу се коса густа

У очима гасне зора  

А у крви родни скути

Остадоше за мрамора

Гором виле док шапућу

Кроз тишину молитвену

У планини дивни цвијет

Растао је и увену  

А горштака Ђукић Рада

Са Чакора ријеч зове

Што је даде отац шћери

Кад је нађе међ борове

Пред масама ту освети

У судници љуту рану

Кад крвника једног смаче

И тетејац кад му плану

Часни примјер нека знају

Покољења нова нека

Што записа пјесникиња

Неда Ђукић Васојевка

‍

Ђурђина Зечевић

‍