У времену када су изазови пред српским народом све сложенији, а удаљеност све чешће покушава да ослаби осјећај припадности, очување везе са дијаспором и Србима у региону постаје питање од националног значаја. То није само питање сарадње – већ питање идентитета, трајања и будућности. Управо зато рад Управe за сарадњу с дијаспором и Србима у региону заслужује посебно поштовање, јер представља чврст мост између Србије и њеног народа широм свијета.

У средишту тог рада налази се Владимир Кокановић, чији ангажман све више долази до изражаја. Кроз бројне посјете српским заједницама широм Европе, кроз непосредан контакт и отворен разговор са нашим људима, Кокановић је показао да однос према дијаспори може бити жив, конкретан и искрен. Његово дјеловање није ограничено на институционалне оквире – оно је видљиво тамо гдје је најважније, међу народом.

Посебна вриједност његовог приступа огледа се у томе што ти сусрети нису формалност, већ истински дијалог. То су разговори у којима се слуша, разумије и тражи рјешење. Управо тако се гради повјерење – а повјерење је темељ сваке трајне везе између матице и дијаспоре.

Срби у дијаспори и региону данас све јасније осјећају да нису заборављени. Напротив – препознати су као важан дио националног корпуса и као снажан потенцијал за развој Србије. Такав приступ у складу је са широм државном политиком коју предводи Александар Вучић, док институционалну подршку и оквир даје и ресорно министарство на чијем је челу Марко Ђурић.

Ипак, оно што овај процес чини видљивим и стварним јесте рад на терену – разговори, сусрети и конкретне иницијативе које повезују људе. Управо ту се препознаје значај појединаца који тај посао носе са одговорношћу.

Наши људи широм свијета одувијек су били чувари српског имена, језика и традиције. Данас, уз све јачу подршку матице, та улога добија нову снагу. Све је више оних који желе да се укључе, да допринесу, да буду дио заједничке приче.

Зато је важно данас јасно рећи – овај однос више није формалан, већ суштински. Није симболичан, већ жив. И није једностран, већ заснован на узајамности.

Хвала онима који граде мостове између Србије и њене дијаспоре.
Хвала онима који својим радом враћају повјерење.
Хвала што Србија данас показује да није заборавила свој народ.

Јер снажна Србија није само у својим границама –
она живи у сваком свом човјеку.

И зато, гдје год да се чује српско име –
ту мора да се осјети и присуство државе.

Јер само народ који остаје повезан –
остаје снажан, постојан и непоколебљив.

Закључује се у ауторском тексту портала "Васојевићка ријеч"