АРАНЂЕЛОВДАН – СТАРА СЛАВА ВАСОЈЕВИЋА

друштво
ГОВОР ЗОРАНА ЛАКУШИЋА
Аранђеловдан је стара слава Васојевића, посвећена Светом арханђелу Михаилу, заштитнику цркве и побједнику над Сатаном. Овај празник симболизује заједништво племена и одраз је вековне традиције. На дан славе домаћин дочекује госте, обавља молитву, здравицу и заједнички ручак, док се посјете сусједима и вече проводи на сијелу. Народна вјеровања поред духовног значења повезују Михаила са заштитом здравља, стоке и домаћинства. Аранђеловдан код Васојевића остаје израз племенског идентитета, снажне вјерске традиције и поштовања старих обичаја.

Аранђеловдан, слава свих Васојевића, посвећен је Светом арханђелу Михаилу, заштитнику Универзалне цркве и првом међу седам арханђела. У хришћанској традицији, Михаило је побједник над Луцифером и Сатаном, а у умјетности се често приказује у оклопу, са подигнутим мачем или копљем, како пријети демону или змају. Српска православна црква и вјерници славе га у новембру, а у Србији и Црној Гори Аранђеловдан је, по броју слављеника, на другом мјесту након Светог Николе.

Према учењу Цркве, при стварању свијета Бог је прво створио невидљиви, духовни свијет. Сви духови су у почетку били добри, али је један, Деница, одступио због велике моћи и постао демон. Тако су настали анђели и демони. Архангел Михаило предводи небеске силе, а његово име значи „онај који је као Бог“. Анђели, иако без тијела, на иконама се приказују као млади људи у бијелим одјелима, док Михаило носи војводску одору као симбол војне побједе. У традицији је познато да постоји седам арханђела и девет анђеоских чинова, а Михаило је њихов предводник.

КАКО ВАСОЈЕВИЋИ СЛАВЕ АРАНЂЕЛОВДАН

Васојевићи славу везују за свог заједничког претка и арханђела Михаила, коју су поштовали још у доба Немањића. Етнолог Петра Влаховић истиче да слава често симболизује цело братство или племе, а не само породицу. По Вуку Караџићу, слава је обичај везан за кућу, огњиште и здравље породице.

Домаћин, на дан славе, дочекује госте с ракијом и кафом, при том се обављају молитва и здравица. Гости из оближњих и удаљених мјеста долазе сами или их домаћин позива. Током дана одвијају се обичајне посјете сусједима, заједнички ручак и вечерње сијело, уз међусобну здравицу и разговоре. Трећег дана гости се опраштају, захваљују домаћину и полазе кућама.

НАРОДНА ВЈЕРОВАЊА

Арханђел Михаило се у народу сматра „живим светцем“ који надгледа људе и понекад силази међу њих. Вјерује се да штити здравље и стоку, а присуство Михаила на десном рамену славара током славе симболизује заштиту и благослов. Постоје и народна предања која га описују као побједника над Сатаном и палим анђелима, који својим анђеоским вођством штити људе од зла и непослушности.

Аранђеловдан код Васојевића није само обичај – то је симбол заједништва, племенског идентитета и вјерске традиције која се чува и преноси генерацијама.

No items found.