Поводом великог и свијетлог јубилеја — 110 година од Мојковачке битке, у организацији ЈУ Центра за културу и спорт „Михаило Лалић“, вечерас се у Андријевици сабрао народ око гусала, око ријечи и око истине која не блиједи. Гусларско вече посвећено сјећању на Мојковачке јунаке није било само културни догађај, већ тиха и достојанствена служба памћењу.

Гласови Радомира Лакетића, Александра Арсића, Ранка Бојића, Милоша Гашевића, Марка Нововића, Стефана Петрића и Синише Петрића уздигли су се изнад времена, призивајући Мојковац не као пуко ратиште, већ као моралну међу српског народа, мјесто гдје је жртва постала завјет, а истрајност путоказ за будућност.

У снијегу, глади и студени, на Божић, српски војник није бранио само земљу — бранио је образ, вјеру и слободу. Та жртва без узмака, та тишина у којој се рађала историја, још једном је потврдила вјечну истину: управо на Мојковцу постављен је темељ за каснији Васкрс на Кајмакчалану. Са разлогом је поновљена мисао урезана у колективно памћење:

— Да није било Божића на Мојковцу, не би било ни Васкрса на Кајмакчалану.

Гусле су и ове вечери биле глас историје онда када је истина најтиша. Кроз њихову ријеч оживјела су имена јунака, враћено је достојанство жртви која није тражила награду, већ слободу, и потврђен смисао страдања које нас и данас обавезује.

У духу поштовања, сабрања и националног памћења, одата је почаст онима који су стајали на бранику отаџбине. Послата је јасна и снажна порука: памћење није терет, већ завјет — завјет који морамо чувати, његовати и преносити онима који долазе послије нас, да би знали ко су, одакле су и зашто слобода има цијену.

Фотографије ЈУ Центар за културу и спорт ,,Михаило Лалић“ Андријевица

‍