Андријевица, некада препознатљива по развијеним производним погонима и бројној радничкој класи, данас представља општину без иједног активног индустријског капацитета. Након пада социјализма и распада бивше Југославије, представници свих сазива црногорских влада увјеравали су јавност да овај крај располаже изузетним природним ресурсима који могу бити основ за бржи економски опоравак. Обећања о отварању нових фабрика и оживљавању привреде деценијама су заузимала централно мјесто у предизборним програмима различитих политичких субјеката. Ипак, стварност показује да су та обећања остала неиспуњена.
Према доступним подацима, сви некадашњи производни погони у Андријевици данас су затворени, а њихова постројења углавном завршила као старо гвожђе. Око хиљаду радника, који су некада били носиоци привредног живота општине, нашли су се на евиденцији Завода за запошљавање.
Током транзиционих процеса затворен је погон фабрике коже „Полимка“, гдје је радило близу 200 радника. Сличну судбину доживио је и погон „Комови“, који је пословао у саставу Соко Штарк, а који је такође запошљавао око 200 људи. Фабрика вентилационе опреме „Термовент“, са 160 запослених, након приватизације од стране београдске компаније „Монтажа“ престала је са радом. Још крајем осамдесетих година угашено је и предузеће „Мермер“, које се бавило експлоатацијом мермера на дијелу планине Жељевице. Неславно су окончали и покушаји покретања нових производних линија, попут фабрике пелета, као и мањих прерађивачких капацитета, укључујући погон за прераду дрвета „Бој комерц“.
Данас у Андријевици нема ниједног радника ангажованог у класичној производњи, што ову општину сврстава међу ријетке у Црној Гори без активне индустрије.
Из локалне управе у Андријевици наводе да у оквиру својих надлежности покушавају да иницирају нове инвестиције, али истичу да без значајније подршке државних органа нема суштинских помака.
– Покренули смо активности усмјерене ка валоризацији рудних налазишта и настојимо да заинтересујемо инвеститоре за некадашње погоне који годинама пропадају. Одређени разговори су вођени, али је неопходна снажнија институционална подршка како би се створили услови за озбиљнија улагања – саопштено је из Општине.
Сличне оцјене стижу и из Удружење Васојевића, одакле поручују да је економска слика сјевера Црне Горе поражавајућа.
– Андријевица је остала и без фабрика и без радничке класе, што је условило изражену миграцију становништва. Очекивали смо да ће нове владе имати конкретнији приступ развоју овог краја, али пракса празних обећања је настављена – наводе из Удружења, апелујући на државу да понуди одржива рјешења која ће инвеститорима омогућити исплативо покретање производних погона.
Бивши радници истичу да запуштена индустријска зона најбоље свједочи о изостанку јасне визије економског опоравка.
– Да је било истинске воље и стратегије, привреда Андријевице не би данас била на нули. Потребне су конкретне иницијативе, а не декларативна залагања – поручују они.
Док се чекају конкретни кораци, Андријевица остаје симбол неуспјеле транзиције и мјесто у којем се индустријски димњаци већ деценијама не диме.
текст Дарко Јововић